RecenzijeSony PSYOUTUBE

Shadow of the Tomb Raider – Opis

Shadow of the Tomb Raider, kvalitetno finale na trilogiju koja je započeta reboot-om serijala u 2013, ili još jedan način da se ljudima uzme novac? Prvo pitanje koje smo postavili sebi dok smo držali disk u rukama, i klađenja u milka čokoladu dok smo davali prognoze. No, niste danas tu da slušate naše prognoze, već ono šta se desilo nakon što je konzola zazujala, gamepad zasvetleo a TV osvetleo čitavu sobu sa novim naslovom trilogije.

Ahh, odmah pri startu dolazite u konflikt sa samim sobom. Igra starta sa holivudskom pričom i dešavanjem koje se desi pre onog “dva dana ranije”, letom u avionu, teškim nevremenom koje cepa avion na pola, Lara ostaje u kokpitu, vezuje pojas iiiiiiiii važi devojko što će ti to pomoći da preživiš.

Khm, uglavnom, dva dana ranije, Lara je u pukotinama neke pećine, koja pored haptic feedback-a a i same interakcije koja je obavezna da izađete iz iste, stvara osećaj klaustrofobije (što zaista moramo pohvaliti jer većina igara nema tu sposobnost da prenese takve osećaje na irl). Izlazite, pridružuje vam se Jonah, njen verni saputnik. Uspevate da uslikate mini Majanski tron sa sazvežđem, međutim tu se već upetljao Trinity, slede eksplozija, urušavanje, vađenje žive glave i naravno start priče koja oblikuje ovaj nastavak.

Kao što već znate, Lara je takva da su joj akcije uglavnom brže od pameti, te se i ovaj deo oslanja na taj segment. Postoje reakcije na svaku akciju, neke čak i odmah očigledne. Kao što smo već napomenuli, svaka čast ljudima iz Eidos Montréal studija na uspešnom transferu emocija iz igre na samog igrača. Pa čak i na celokupnu priču, gde Jonah nije samo npc koji kao pašče sluša Laru, već tu postoji dublja interakcija. Umesto da svaki put kad Lara zabrlja, odbrusi i likuje, on pokušava da joj utuvi u glavu da prekine sa takvim ispadima. Ima i trenutaka kada Jonah popizdi, i grubljim rečima je spusti sa oblaka, i sama ta interakcija ima organski osećaj, a ne robotizovanu interakciju dva npc-a. Štaviše, to je po nama jedan od glavnih zupčanika koji pokreću ovu igru.

Pored toga, SoTR krase sve one stvari koje su i predhodne delove činile uzbudljivim. S tim da je fokus posvećen na samom istraživanju, pljačkanju grobova, i samoj percepciji igrača ka okolini i interakciji sa objektima. Mozgalice za koje zaista treba da se stavite u um Lare, i da razmišljate na isti način da bi ste ih rešili. U nekim situacijama je vidna frustracija, kada se vrtite u krug, i nakon nekog vremena odlučite da razmišljate izvan kutije, uočite “jednostavno” rešenje, i kažete sebi: Da li je moguće da sam bio toliko glup.
Mapa je povelika, otvorenog tipa, krcata sadržajem koji čeka na vas da ga istražite. Pod tim sadržajem mislimo i na grobnice, ne vezane za glavnu priči, a isto tako i ne sadrže istovetne mehanike, pa je svaka zasebno iskustvo i traži novi pristup rešavanju zagonetki. Svakako sporedni kontent nema osećaj gubljenja vremena, i svaki okršaj donosi osećaj zadovoljstva te u loot-u, te u interakciji.

Konflikti sa Trinity ekipom padaju u drugi plan pored svega toga. Borbe su kratke, ali i teške budući da Lara ne može da primi mnogo “šamara” pre nego što vam ekran zacrni. Fokus je na tihom skidanju neprijatelja, ili iz blizine, ili iz daljine, kako god vama više paše, tj. imate obe opcije koje praktikujete u odnosu na vaš stil. Naravno, možete uleteti “rambo” fazonom, ali sumnjamo da će vam to biti prijatno iskustvo 🙂

Grafika je predivna, kao i sama atmosfera. Tu je i soundtrack koji upotpunjuje iskustvo. Svet je živ, u punom smislu te reči. Glavna lokacija open world-a, gde kraftate i unapređujete iteme, i provodite većinu vremena kad niste u akciji, reflektuje sve vaše akcije. Stanovnici imaju svoj život i uopšte ne podsećaju na generičke NPC-eve. Samim tim, vaše akcije govore više nego reči. Ljudi će vam izlaziti u susret, pomagati vam, pričati sa vama ako ste i vi dobri prema njima. Tu je i druga strana, gde će vas kompletno ignorisati ako ste sebičnjak, egocentrik, i jednostavno rečeno čovek koga ni u pravom životu ne bi gotivili.

Sve u svemu, Shadow of the Tomb Raider je solidan nastavak franšize, gde se linearnost može izbeći otvorenim svetom. Grafika i atmosfera su odlični, raznolikost u zagonetkama je na nivou. Ali kapiramo da će ova igra biti hit and miss, jer ne može se svakome udovoljiti. Neko voli više stealth pristup, neko više otvorene okršaje, neko bi želeo samo da izbegava zamke i rešava zagonetke itd. Nama je igra ostavila pozitivno iskustvo, bolje nego što smo, ako se sećate, u prvobitnoj opkladi prognozirali, te je možemo preporučiti za late night chill sesije.

Ocena

Priča - 9
Gameplay iliti igrivost - 7
Faktor zabave - 8
Grafika i zvuk - 8

8

User Rating: 3.35 ( 1 votes)
Tagovi

Slični artikli

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Čekiraj i ove članke

Close
Close
Close